O'zbekiston ERK Demokratik Partiyasi

Озарбайжон шоири Воқиф Байотли Ўтaрнинг ўзбек шеъриятидан таржималари

Озарбайжон шоири Воқиф Байотли Ўтaрнинг ўзбек шеъриятидан таржималари
263 views
19 February 2013 - 17:11

Муҳаммад Солиҳ – Ўзбек туркчаси шеъриятининг “Президенти”

Hazar--jurnali Дунёнинг ўнлаб ўлкасида шеърлари, суҳбатлари чоп этилган машҳур ўзбек шоири Муҳаммад Солиҳ ўз шеърияти ва демократия йўлидаги кураши билан нафақат қардош Ўзбекистонда, балки дунёнинг кўп диёрларида яхши танилган. Асарлари кўп тилларга таржима этилган, чоп қилинган. Фикримча, у дунё замонавий шеъриятининг йўналишини белгилаб берган шоирдир.

Афсуски, у йигирма йилдан ортиқ муддат ўз ватанига қайта олмаётир. У ерда уни ҳам Шарқ шоирларининг севимли образларидан бўлмиш “зиндон” кутаётир.

Ўрни келганда айтиб ўтай, Муҳаммад Солиҳнинг ва менинг ҳам дўстим, машҳур ўзбек адиби Мамадали Маҳмуд мана ўн йилдан ортиқдир, қамоқхонада. Унинг энг яқин замонда озод бўлишини тилаймиз.

Муҳаммад Солиҳ шеърларини ўзбек туркчасидан озарбайжон туркчасига ўгираркан, баъзан бизга бироз тушунарсиз туюлган сўзларни, ифодаларни оригиналдаги каби қолдирдим. Биз турк қардошлар бир-биримизни яхшироқ англамоқ учун бу даврни ҳам ўтишимиз керак эди.

Аслида ҳамма нарса тушунарли, баъзилар баъзан ё сабрсизлик этади, ё шунчаки чигаллик этар, ёки Аллоҳ уларга тилларни, сўзларни сезмоқ, ҳис этмоқ қобилиятини бермагандир.

Ҳар ҳолда, Аллоҳ не этганини дақиқ суратда билгувчидир.

vaqif-bayatli-oder

Воқиф Байотли Ўтaр

Муҳаммад Солиҳнинг Туркияда чоп этилган китобида Туркиянинг машҳур давлат арбоби, ҳамда шоир Буленд Эжевитнинг 1994-йилда ёзгани кириш сўзида шундай дейилади:  “… фарқли ўлкаларда яшаган Турклар орасидаги маданий ришталарни ва ўзаро ҳамкорликни кучайтиришнинг илк одими – бир-бирининг шеърини танимоқ бўларди балки.

Қадрли ўзбек шоири Муҳаммад Солиҳнинг шеърларини Туркия туркчасида нашр этилишини шунинг учун ҳам қувонч-ла кутиб олаётирман.

Бир сиёсатчи сифатида Муҳаммад Солиҳ ва унинг сафдошлари ҳали ҳам маълум маънода, ердан олиб, ерга урилмоқдалар. Муҳаммад Солиҳ бундай тазйиқларга ўз шеъри билан шундай жавоб беради:

“Агар ҳеч ким мени ерга урмаса,
Кўкка қандай сакрай олардим?”…

Муҳаммад Солиҳнинг шеърларини Анадўли туркчамизга яқин Озарбайжон туркчасида бермак ила ҳам марҳум Буленд Эжевитнинг руҳи шод бўлишини тилаймиз.

Воқиф Байотли Ўтaр
(
“Həzər” жаҳон адабиёти журнали, 
Озарбайжон
№12, 2012)

 Қуйида Воқиф Байотли Ўтaр қаламига мансуб таржималарнинг ўзбек туркчасидаги баъзи оригинали билан келтирамиз:

Adam baxışı

Yağmaqda olan qara baxıb düşünürsən:
niyə insan baxışından izlər qalmır?
Qalsaydı bu izin hansı şəkildə olması mümkin – deyib düşünürsən.

Adam baxışı hər şəydən daha var olan varlıq.
Bəs niye ondan izlər qalmır?

Adam baxışından ağır yük yox,
niye ondan ağır yük yox, deyib yazırsan,
və bu yazının da onun izi olduğunu ağlına gəlmir.

 

Bir mənə bax

Ölüm, bax, bir mana bax,
mən çox uzun yaşayacağam.
İçimdə bir hayat bərq vurar,
mən onu səndən də gizlətmərəm.

Bir sevgi bərq vurar, parıldar,
gözün olsaydı, qamaşardı hökmən,
O elə bir sevgi ki, qışqırıb ağlardın
o an ölsəydım mən.

(Менга бир қара

Ўлим, менга қара, менга бир қара –
Мен жуда ҳам узоқ яшарман.
Ичимда бир ҳаёт барқ урар –
Мен уни сендан ҳам яширмам. 

Бир севги барқ урар, ярқирар,
Қамашарди, кўзинг бўлганда,
Шундай бир севгики, бақириб
Йиғлардинг, мен ҳозир ўлганда!)

 

Sevinç

Sevincək çıxırəm evdən,
sevincək girirəm evə,
nə oldu mənə, bilmirəm.

Göylərdə səkməyim gəlir,
yerdə ağnamağım gəlir,
bu ne bəla, bilmirəm.

Gülərəm, insanlar baxmaz,
gülərəm, durmadan gülərəm,
bir kimsə toxtatmaz məni amma.

Bir kimsə yardım əli uzatmaz,
qanrılıb baxmaz bir adam balası
sevincdən ölməkdə olan adama.

 

Talesiz adamın dediyi

Taleyə bax ki, evim yox,
yanıb gedərdi, olsaydı əger.

Bağım yox, min kərə şükür,
quruyub qalardı, olsaydı əgər.

Bəxtim gətirib ki, bəxtsiz, talesizəm,
bir daha talesiz olardim yoxsa.

 

Vaxt

Sim üstdə bir quş oturubdu,
o haqda yazmaq şərtmidir?
Quşcığaz ora-bura baxmağa başladı,
bunu demək zərurətmidir?

Quşcığaz uçub getdi,
dəftərimdəki ciziqlar bom-boş simlərtək
bir an titrəyib durdu.

(Вақт

Симда бир қуш ўтирибди.
У ҳақдa ёзиш шартмикин?
Қушча аланглай бошлади.
Буни тасвирлаш зарурмикин?

Қушча учиб кетди.
Дафтаримда чизиқлар бўм-бўш сим каби бир зум титраб турди…)

 

Qılınclar yuxuya getsə

Qılınclar yuxuya getəndə
onları pas basır,
qılınclar yuxuya getəndə
doğulan balalarımızın hamısı cəsur.

Sənin mərdliyinə şubhə edərəm,
inanmaram məğrurluğuna,
çünki sən bilərsən:
əgər qılınc paslanmış olsa,
təkçə əyilməyən başi yox,
heç əyilən başı da kəsəmməz.

(Қиличлар уйқуга кетса…

Қиличлар уйқуга кетганда
Уларни занг босар.
Қиличлар уйкуга кетганда
Туққан боламизнинг ҳаммаси жасур.

 Сенинг мардлигингга шубҳа қиламан,
Ишонмайман мағрурлигингга.
Чунки сен биласан:
Агар қилич занглаган бўлса.
Нафақат эгилган,
Эгилмаган бошни ҳам кесолмайди у.)

 

Kimi yaman görürsən, Türk dilində danış

Türk dilində danışmaq asan,
Türk dilində danışmaq nə qadar zor,
nə qadar ləzzətli bu dildə danışmaq,
nə qadar acı,
əgər keyfin çağ olsa,
ertədən dura bilmisənsa,
ötən gündən yoxsa peşmanlığın,
sabit inancın varsa gələcəyə –
Türk dilində danış,
hər kimi sevərsən,
köksünə sığmasa məhəbbət,
Türk dilində danış,
hər kimi yaman görsən,
boğazına tıxılsa nifrət,
Türk dilində danış.

(Туркий тилда сўзламоқ

Туркий тилда сўзламоқ осон.
Туркий тилда сўзламоқ нақадар қийин.
Нақадар лаззатли бу тилда сўзламоқ, нақадар аччиқ.
Агар кайфинг чоғ бўлса, эрталаб ўнг ёнбошдан турган бўлсанг, ўтган кундан пушаймонинг бўлмаса – собит ишонч бўлса келажакка – туркийда гапир.
Кимнидир севсанг, кўксингга сиғмаса муҳаббат – туркийда гапир.
Кимнидир ёмон кўрсанг, бўғзингга тикилса нафрат – туркийда гапир.)

 

Mən bu gün ayın çöhrəsini gördüm

Mən bu gün ayın çöhrəsini gördüm,
hələ bir kimsənin öpmediyi çöhrə.

Mən bu gün ayrı bir bülbül gördüm,
bir o bilmez özünün bülbüllüyünü.

Bir gün gördüm, ona dair
bir dəfə də olsun yazılmamıç şeir.

Mən daş gördüm, donub qaldım birdən,
heç zaman heç kimə atılmamış bir daş.

ен бугун ой чеҳрасини кўрдим

Мен бугун ой чеҳрасинини  кўрдим –
Ҳали ҳеч ким ўпмаган чеҳра. 

Мен бугун ғалати булбулни кўрдим –  
Билмас у ўзининг булбуллигини.

Бир гул кўрдим, гулки шаънига
Бирор марта ёзилмаган шеър.

Мен тош кўриб қолдим дафъатан,
Ҳеч қачон, ҳеч кимга отилмаган тош!)

 

Hazıra qonmaq

Pəncərəni sındıracak cinniyammi mən,
bəlki külək sındırar onu.

Damı dələn oğru da deyiləm,
lap elə boran uçurtsa da damı.

Nə bilim, bəlki məni üstünə alıb pərvaz edər
divardan asılan,
köhnə zamanlardan qalan bu kilim.

 

Ən şirin can

Mən həyata mühteris, həyata xəsis,
Qismət ən şirin canı verdi mənə,
o qədər şirin can, o qadar əziz,
hətta qurban olsa, dəyər vətənə.

(Энг ширин жон

Мен ҳаётга ўчман, ҳаётга хасис –
Яратган ширин жон берибди менга,
Шу қадар ширин жон, шу қадар азиз,
ҳатто қурбон қилса арзир ватанга!)

 

Həya

Allahım, evliyalar cənnəti Səndən
həya etdikləriyçün istəmədilər.
Mən isə istədim. İstəməməkdən
həya etdiyim üçün istədim, ya Rəbb!

(Ҳаё

Оллоҳим, авлиёлар жаннатни сендан
ҳаё этгани-чун сўрамадилар.
Мен эса сўрадим, сўрамасликдан
ҳаё этганим-чун сўрадим, ё Раб!)

 

Başımdakı ağ
qardır, balam.
Göydən deyil,
yerdən yağan qar.

(Оқ

Бошимдаги оқ
қордир, болам.
Осмондан эмас,
ердан ёққан қор.)

 

Adam

Qarğış tutmaz, dəyməz mənə göz,
çünkü yoxam mən, şəffəfdır tənim,
atam, anam, sevgilim – hamısı söz,
fikir, ani fikir – vatanım.

 

Özbek türkçəsindən çevirən:
Vaqif Bayatlı Ödər